HOME::O RADIONICI::LINKOVI::CENOVNIK::KONTAKT   

OSOBINE LEÅ INE

    Po nastupanju smrti, usled izčezavanja krvi iz arterija, vena i kapilara, kože i potkožnog tkiva, nastaje mrtvacko bledilo (palor mortis).
Uporedo sa mrtvackim belilom dolazi do pojave mrtvackih mrlja (livores) što je opet posledica slivanja krvi iz najviših u najniže delove tela. Mrtvacke mrlje se obicno javljaju od 1-4 sata posle smrti, a od 12-24 sata su jasno vidljive.
    Sve ove pojave pracene su i hladenjem leÅ¡ine (algor mortis) koje pocinje odmah po nastupanju smrti da bi nakon 24 sata leÅ¡ina bila potpuna hladna odnosno poprimila toplotu okoline.
    JoÅ¡ jedna od pojava koja je primetna na leÅ¡inama je i mrtvacka ukocenost (rigor mortis). Nastaje usled zgruÅ¡avanja proteina u miÅ¡icima i nastupa 1-2 sata nakon smrti i potpuno iÅ¡cezava nakon 72 sata.

PROMENE NA LEÅ INI

    Pod promenama na leÅ¡ini podrazumevamo:
        - truljenje,
        - raspadanje,
        - gnjilenje,
        - saponifikaciju,
        - mumifikaciju.

RAZGRADNJA LEÅ INE

    Proces razgradnje leÅ¡ine možemo posmatrati kroz proces truljenja i proces raspadanja. Proces truljenja od procesa raspadanja razlikuje prisustvo razlicitih vrsta bakterija i razlicitih vrsta insekata.
    Prisustvo odredene vrste bakterija i odredene vrste insekata uslovljava kolicina vode u samoj leÅ¡ini.
    Gledajuci samo kolicinu vode u leÅ¡ini, proces razgradnje možemo podeliti na:
        - mokru fazu 100-25% vode,
        - polusuvu fazu 25-15% vode,
        - suvu fazu do 15- 0% vode.
    Proces razgradnje počinje procesom truljenja i odmah nakon smrti. Unutar mekih tkiva a naročito u tkivima unutraÅ¡njih organa u nedostatku odbrambenog imunoloÅ¡kog sistema jedinke dolazi do razvoja velike kolicine anaerobnih bakterija.
    Anaerobne bakterije su one vrste bakterija ciji metabolizam nezahteva prisustvo kiseonika. Delovanjem ovih bakterija pocinje stvaranje truležnih gasova koji dovode do nadimanja leÅ¡ine. Smrad koji se Å¡iri oko leÅ¡ine zapravo su truležni gasovi.
    Privučene mirisom muve polažu jaja na sve prirodne otvore, rane ukoliko ih ima kao i na krzno leÅ¡ine. Izleganje crva iz jaja nastupa već posle 12 sati od trenutka polaganja jaja.

 .
    Prve vidljive promene na leÅ¡ini osim njene naduvenosti je opadanje dlake i ljustenje pokožnih tkiva. Uzrok je popuÅ¡tanja veze izmedu kože i pokožice (epiderma i epitela), prouzrokovano delovanjem bakterija, a potpomognuto kretanjem crva. Ujedno meka tkiva dobijaju zelenkastu, plavicastu, a najceÅ¡ce mrku boju.
    Paralelno sa muvama i njenim larvama na leÅ¡inama u fazi truljenja dolazi do pojave grabljivih i parazitskih vrsta insekata koji se prvenstveno hrane ili parazitiraju na larvama muva. Medu njima najzastupljenije su ose potajnice koje svoja jaja polažu unutar tela crva karakteristicnim ubodom žaoke.
     Larve se razvijaju u crvu delujuci na njegove metabolicke procese sve do trenutka preobraženja u odraslu osu.
    Ostale prisutne vrste insekata su grabljivice koje se hrane crvima.

    U daljem nastavku procesa truljenja usled nadimanja leÅ¡ine neretko dolazi do njenog pucanja i prolivanja tecnosti. Tecnost je produkt truljenja unutraÅ¡njih organa.
     Dejstvom bakterija miÅ¡icna tkiva postaju lepljiva i kremkasta svelte boje. U ovoj fazi truljena stvaraju se idealni uslovi za razvoj crva koji su prisutni u ogromnim kolicinama i gotovo svim delovima leÅ¡ine.
Proporcionalno kolicini crva na lešini prisutne su i grabljive i parazitske vrste insekata.
    Larve muva odnosno crvi nemaju usni aparat odnosno zube vec hranu unose pijenjem. Hranu dovoljno tecnu za unos pripremaju izbacujuci svoje stomacne enzime Å¡to ubrzava celokupni process truljenja.

    Tokom citavog procesa truljenja leÅ¡ina gubi vodu, Å¡to zbog delovanja crva, Å¡to zbog isuÅ¡ivanja koje je uslovljeno prirodnim isparavanjem vode iz tkiva. Ubrzano ili usporeno isparavanje i ubrzana ili usporena aktivnost crva i bakterija u direktnoj je vezi sa spoljnom temperaturom.
    Niža temperatura usporava citav proces truljenja dok poviÅ¡ena temperatura neusporava truljenje ali dovodi do prebrzog isuÅ¡ivanja leÅ¡ine. U slucaju prebrzog isuÅ¡ivanja crvi ce uginuti.
    U normalnim uslovima crvi ce se posle odredenog vremana ucauruti odnosno preci iz faze larve u fazu lutke. Izmedu 7-og i 21-og dana posle ucauravanja, u zavisnosti od vrste muve, lutke prelaze u fazu odraslog insekta odnosno postaju odrasle polno zrele muve.

    Sam process truljenja, prisustvo anaerobnih bakterija, prisustvo larvi muva i pretecih grabljivih i parazitskih insekata trajace sve dok u leÅ¡ini procenat vlage ne padne ispod 25 %. Tu se zavrÅ¡ava mokra faza i poÅ¡inje polusuva faza razgradnje leÅ¡ine odnosno raspadanje.
     U procesu raspadanja karakteristicno je prisustvo aerobnih bakterija. Aerobne bakterije su bakterije koje u svom metabolizmu koriste kiseonik i vrÅ¡e oksidaciju složenih organskih jedinjenja na prostije, sve do najprostijih neorganskih.
     Miris leÅ¡ine jenjava i postaje aromaticno sladunjavo nakiseo. Aerobne bakterije delovace sve dok u leÅ¡ini procenat vode ne bude spao ispod 15%. U ovoj fazi na leÅ¡ini je u vecini slucajeva ocuvana: koža sa dosta dlake i masnog tkiva, miÅ¡icno tkivo vecih miÅ¡icnih grupacija. Takode moguce je primetiti ostatke želuca i creva ali i delove pluca i duÅ¡nika.
    Od insekata prisutni su direktni razlagaci koji se u ovom slucaju hrane polusuvim ili potpuno suvim ostatcima. Od više vrsta izdvajaju se dermastide (dermestes maculates) koje se hrane iskljucivo miÅ¡icnim tkivom.
    Kožom i masnim tkivom hrani se posebna vrsta insekata. Poslednje Å¡to na leÅ¡ini ostaje osim kostiju jesu koža i dlaka kojom se hrane moljci.
    U normalnim uslovima do potpunog odkosturivanja može proci i viÅ¡e godina u zavisnosti od velicine leÅ¡ine.
    Do potpunog razlaganja skeleta potrebno je i viÅ¡e desetina godina.
    Vremena trajanja pojedinih faza nisu navedena jer se razlikuju u zavisnosti od velicine leÅ¡ine.
    U normalnim uslovima pojedine faze nisu potpuno odvojene vec se prekalapaju. Na primer neki delovi leÅ¡ine mogu biti u fazi truljenja, a neki u fazi raspadanja pa cak i u fazi mumifikacije.
    Gore naveden primer razgradnje leÅ¡ine podrazumeva optimalne uslove za razgradnju odnosno:
        - da se leÅ¡ina nalazi na otvorenom odnosno u spoljnim uslovima,
        - da leÅ¡ina nije izlozena leÅ¡inarima iz grupe ptica i sisara,
        - da se temperatura nalazi u okvirima 20-39oC.
    U posebnim uslovima leÅ¡ina se ponasa drugacije. U donjem tekstu navedene su neke od pojava koje se deÅ¡avaju na leÅ¡ini u nepovoljnim uslovima.

Gnjiljenje (maceratio)

    Gnjiljenje se deÅ¡ava kod leÅ¡ina u tecnosti ili u vodi zbog nedelovanja prisutnih bakterija usled prevelike vlažnosti, niske temperature i nedostatka vazduha. U tom procesu dolazi do bubrenja epiderma odnosno povrÅ¡inskih slojeva kože. U slucaju da takva leÅ¡ina dode u povoljnu situaciju za razvoj bakterija ceo proces se pretvara u truljenje koji jako brzo poniÅ¡ti bilo kakve tragove gnjiljenja.
    Poseban oblik gnjiljenja (maceracije) je frigorifikacija, odnosno usporeno dejstvo bakterija na leÅ¡ini usled temperatura nizih od 5oC.

Saponifikacija

    Saponifikacija se javlja kod leÅ¡ina u suviÅ¡noj vlagi pri nedovoljnom ili potpunom odsustvu kiseonika.
Prvo se meki delovi leÅ¡a preobrate u sivo belu razmazljivu sapunastu masu koja vremenom ocvrsne i postane lomljiva. Ta masa nije niÅ¡ta drugo nego sapun.     Ova pojava se javlja kod leÅ¡ina ispod vode, uronjeni u mulj ili treset, grobovima sa visokom vlagom okolnog tla. Tako je i sam produkt sapunifikacije zbog cestog prisustva u grobovima dobio naziv grobni vosak.
    Sama saponifikacija odvija se u tri faze:
        - Prvi stepen saponifikacije traje oko 2 meseca i sastoji se u lipolizi masnog tkiva u opste,
        - Drugi stepen saponifikacije traje 3-4 meseca gde dolazi do preobražaja potkožnog i ostalog masnog tkiva u sapune,
        - Treći stepen saponifikacije traje 6-12 meseci i proteini iz miÅ¡ica prelaze u masti te preko njih u sapune odnosno mast prožima miÅ¡ice te ih na taj nacin saponifikuje.

    
Mumifikacija

    Mumifikacija se javlja kod leÅ¡ina izloženih strujanju suvog vazduha. Dogada se leÅ¡inama u pustinjama, grobnicama u Å¡upljikavom tlu, tavanima, na suvim, toplim mestima ali i na jako hladnim i promajnim mestima kao Å¡to su polarne pecine i rupe u glecerima.
    Postoji i mumifikacija nastala delovanjem ljudske ruke odnosno prisilna mumifikacija, koja je prisutna kod viÅ¡e starih civilizacija kao nacin sahranjivanja.
    Mumifikacija može biti delimicna (nastala iz druge leÅ¡ne promene) ili potpuna (zahvatita ceo leÅ¡). Vreme mumifikacije zavisi od velicine leÅ¡a.
    Mumifikacija cini leÅ¡inu lakÅ¡om i do 10 puta. Neki delovi su mrko crveni ili braon, ocvrsli, skvrceni i istanjeni sa mirisom na suvo meso.
Na mumificiranim lešinama od insekata prisutni su isti insekti kao i u poslednjoj fazi raspadanja.

  
Pogledajte proces razgradnje lešine:
FOSILI
konzerviranje
prepariranje
restauracija
replike
postolja
EDUKACIJA
procesi u prepariranju
formiranje kolonije Dermastes makulatus
karakteristike lobanje
proces razgradnje lešine
POSTERI
ambijent
lobanje
mikro
Vukovi su:
© Prepariranje Vučković 2005. webdesign: CultDesign