Dermastide (Dermestes Maculatus) zauzimaju važnu ulogu u raspadanju leÅ¡ine i prisutne su u zadnjoj fazi raspada kad je kolicina vlage u leÅ¡ini svedena na minimum. Prakticno su jedini razlagaci koji razlažu tkivo u kome skoro i da nema vlage. Odrasle jedinke i jedinke u stupnju larve hrane se iskljucivo miÅ¡icnim tkivom. Koža, vecina organa, sasuÅ¡ena krv i masno tkivo nisu obuhvacene jelovnikom Dermestes M.
    Dermestes maculates i dermestes cadaverinus retki su insekti koji sadrže u svom sistemu za varenje enzim potreban za razgradnju kreatina odnosno osnovnog gradivnog proteina kože.

    Dermestes M u svom životnom ciklusu prolazi kroz cetiri faze metamorfoze:
        - jaje (3-4 dana)
        - larva (44 dana)
        - lutka (7-8 dana)
        - odrasla jedinka (4-5 meseci)

    Å½enka je veca od mužjaka i snese oko 800 jaja tokom svog života. U larvenom stupnju Dermestes M se presvlaci dva puta (odbacuje kutikulu).     Optimalna temperatura za opstanak ovih insekata iznosi izmedu 18oC i 30oC, te se u prirodi mogu sresti samo u toplijem delu godine. Na temperature viÅ¡oj od 27oC odrasli primerci sposobni su da lete.
    Dermestes M prisutna je svugde gde joj klimatski uslovi dozvoljavaju (svugde osim hladnih predela zemlje). Tokom zime hiberniraju u skroviÅ¡tu i vecina ne preživi zimu.

    Osim gore navedenih karakteristika Dermestes M se može držati i razmnožavati u zatvorenim uslovima sto je uslovilo njenu veliku primenu u procesima odkosturivanja prilikom formiranja osteoloÅ¡kih preparata. JoÅ¡ 1937. godine upotreba Dermestes M u Micigenskom ZooloÅ¡kom Muzeju je postala zvanican metod odkosturivanja. Danas Dermestes M koriste u iste svrhe sve ozbiljnije muzejske organizacije i preparatorske radionice Å¡irom sveta.

    FORMIRANJE KOLONIJE

IZRADA DERMASTIDARIJUMA

    Za uspeÅ¡no formiranje kolonije Dermestes M potreban je odgovarajuci prostor. Å to je veci prostor to kolonija može biti veca, a samim tim i brža prilikom rada.
    Prostor i kolicina hrane su ogranicavajuci faktori brojnosti kolonije. Optimalna velicina prostora za odkosturivanje primeraka do velicine krave iznosi oko 1.5 - 2 kubna metra zapremine.
    Odgovarajuci dermastidarijum može se napraviti od stakla, celika, plastike ili Å¡perploce. U svakom slucaju unutraÅ¡njost mora biti premazana poliesterskom ili epoksidnom smolom kako bi se sprecilo penjanje insekata po zidovima dermastidarijuma, a samim tim i njihovo bežanje. Dobro dihtovanje ivica dermestidarijuma se podrazumeva.
    Dermestes M zahtevaju dobru ventilaciju te poklopac mora biti nacinjen od guste celicne mreže. Ventilacija je neophodna iz razloga sto se u procesu truljenja tkiva stvaraju truležni gasovi koji mogu citavu koloniju uniÅ¡titi u jako kratkom vremenu. Ventilacija je takode neophodna u sprecavanju nastanjivanja dermastidarijuma neželjenim vrstama insekata o cemu ce kasnije biti reci.
    Za obezbedivanje toplote može se koristiti sijalica specijalno pravljena za grejanje farmi kokoÅ¡aka i svinja (odaÅ¡ilje crveno svetlo). Osim sijalice za grejanje mora se koristiti sijalica koja imitira suncevu svetlost i posebno se pravi za osvetljavanje staklenika za uzgoj biljaka.

    Kao supstrat odnosno podloga u dermestidarijumu može se koristiti pesak ali samo potpuno suv i sterilisan i ne u debljem sloju od 0,5cm. Sterilizacija supstrata se vrÅ¡i ledenjem u zamrzivacu u trajanju od 72h.
    Tokom rada dermastidarijuma Dermestes M ce svojim izmetom i koÅ¡uljicama od presvlacenja povecavati visinu supstrata koja može iznositi i do 20cm.
O optimalnoj visini supstrata bice reci kasnije.
    Veoma je važno znati da izmet Dermestes M ima jaka alergijska svojstva koja mogu izazvati niz alergijskih reakcija na koži i respiratornim organima. Osobe sklone alergijama ne bi smela dolaziti u dodir sa izmetom Dermestes M bez upotrebe rukavica i zaÅ¡titne maske.

PRIKUPLJANJE DERMESTES MACULATUS

    U periodu od kasnog proleca do rane jeseni Dermestes M se mogu pronaci na suvim leÅ¡inama ptica i sisara, rede riba, životinje nastradale na putevima, klanice, deponije, mesta gde se odlažu uginule životinje sa farmi su idealna nalaziÅ¡ta.
    Drugi nacin prikupljanja Dermestes M je postavljanje mamaca. Mamci se postavljaju na promaju, mesto zaÅ¡ticeno od kiÅ¡e i odignuto od zemlje kako ne bi bili na udaru pasa, macaka, lisica…..
    Idealno mesto za mamac je hlad cetinara ili drveta sa gustom kroÅ¡njom… Kad mamac bude skoro potpuno suv odnosno iz njega nestanu larve muva (5-10 dana od postavljanja) miris ce privuci Dermestes M .

    U zavisnosti od velicine mamaca svaka tri dana se može skupiti do 10 primeraka.

PRIPEMA MAMCA

    Da bi mamac poceo da privlaci Dermestes M potrebno ga je na odredeni nacin pripremiti. Sitni sisari (zecevi, kune, razni glodari…) ili delovi sisara srednje velicine (lisice, Å¡akali, jazavci…) su idealni mamci. Takode klanicki otpad kao Å¡to su glave svinja i teladi mogu jako dobro privlaciti Dermestes M.
    U svakom slucaju priprema se sastoji u sledecem:
        - Svu kožu sa mamca je potrebno ukoniti
        - Sve unutraÅ¡nje organe ukljucujuci i mozak takode ukloniti
        - Ukoliko se radi o krupnijem sisaru iseci primerak na celine (udovi, glava, grudni koÅ¡, krsni deo kicme sa karlicom i repom.
        - Mamac temeljno oprati hladnom vodom
        - Zakaciti mamac na odgovarajuci nosac i postaviti ga na prethodno odabrano mesto u skladu sa gore navedenim (izbor mesta za mamac, poglavlje o prikupljanju).

    Jasan pokazatelj kada je moguce ocekivati prve Dermestes M je kada neprijatan miris koji se Å¡iri oko mamca pocne da jenjava ili kad na mamcu nije moguce uociti žive primerke muvinih larvi (crva) odnosno izmedu 5 i 10 dana od postavljanja mamca.
    Dermestes M se iz mamca izdvajaju na taj nacin Å¡to se mamac potopi u vodu i ukoliko potrebnih insekata ima pojavice se na povrÅ¡ini vode. Ovakav nacin prikupljanja Dermestes M podrazumeva samo prikupljanje odraslih, polno zrelih primeraka.
    Larveni oblici ne mogu da prežive viÅ¡e od par sekundi bez vazduha te vrlo brzu uginu prilikom ekstrakcije iz mamca.
    Postupak ekstrakcije ponavljati svaka 3 do 4 dana. Å to je dan topliji insekata ce biti viÅ¡e u mamcu.

    Jedan mamac može da izdrži citavu sezonu skupljanja.
    Bez obzira da li se radi o prikupljanju Dermestes M iz pronadene lesine ili iz mamca, uhvacene primerke obavezno pregledati da na sebi nemaju nikakve parazite i uveriti se da se radi o vrsti koju mi želimo pa ih tek onda staviti u prethodno pripremljen dermastidarijum sa posebno pripremljenom hranom.

PRIPREMA HRANE

    Sve Å¡to se želi staviti u dermastidarijum na obradu potrebno je predhotno prpremiti na odredeni nacin kako bi se izbegle sve neželjene posledice koje mogu uniÅ¡titi citavu koloniju.
    U koloniju se stavlja onoliko hrane koliko kolonija može da pojede za narednih petnaest dana. Tri dana pre nego Å¡to ce primerak biti oglodan dodati novu hranu.
    Ukratko u koloniji mora imati u svakom trenutku dovoljno hrane za cetiri dana kako se reproduktivan ciklus ne bi prekidao obzirom da inkubacija jajeta traje cetiri dana i da ženka snosi jaja na miÅ¡icno tkivo leÅ¡ine.
    Priprema hrane se sastoji u sledecem:
        - Svu kožu, unutraÅ¡nje organe i mozak treba ukloniti.
        - Koliko je god moguce odstraniti miÅ¡icno tkivo kako bi primerak brže bio oglodan.
        - Temeljno oprati primerak od krvi i ostalih telesnih tecnosti.
        - Ako je primerak i suviÅ¡e velik rastaviti ga na manje celine
        - Primerak se mora osuÅ¡iti (najvažniji korak u pripremi hrane)

SUÅ ENJE PRIMERKA

    Primerak koji se namerava ponuditi koloniji mora se osuÅ¡iti iz viÅ¡e razloga:
        - Nedovoljno osuÅ¡en primerak izazvace pojavu truležnih procesa unutar dermastidarijuma Å¡to sa sobom povlaci pojavu neugodnih mirisa koji su opet posledica truležnih gasova koji smetaju Dermestes M do te mere da kolonija može izumreti.
        - Primerak koji nije dovoljno suv stvara idealne uslove za egzistenciju drugih vrsta insekata koji se nikako ne slažu sa Dermestes M Å¡to opet može toliko uticati na koloniju da ona izumre.
    Primerak se suÅ¡i na promaji, u suÅ¡ari sa toplim ili hladnim vazduhom.
    Bitno je samo da primerak bude suv u tolikoj meri da ne dozvoljava prisustvo larvi muva Å¡to je najbolji pokazatelj zadovoljavajuce vlažnosti primerka ukoliko se primerak suÅ¡i na otvorenom.
    Ukoliko se primerak suÅ¡i u komori onda procenat vlage ne sme da bude veci od 15%.

Sterilizacija primerka.
    Svaki primerak koji se namerava ponuditi koloniji mora posle suÅ¡enja biti sterilisan. Sterilizacijom se uklanjaju preostala jaja, larve i odrasli primerci ostalih insekata koji su ukljuceni u proces raspadanja a nepoželjni su u koloniji.     Ako je viÅ¡e primeraka pripremljeno, a kolonija nije spremna da iste obradi u roku od 15 dana, primerke ostaviti u zamrzivacu sve do trenutka kad kolonija bude spremna za obradu.

ODKOSTURIVANJE U KOLONIJI

    PoÅ¡to je primerak osuÅ¡en do zahtevane vlažnosti i nakon toga sterilisan, premeÅ¡ta se u koloniju na obradu. Pre nego Å¡to se primerak ponudi koloniji potrebno je u dermastidarijum postaviti odgovatajuci sud u koji ce se postaviti primerak.
    Sud može biti napravljen od tanjeg kartona ili Å¡perploce sa niskim ivicama i rupama po obodu kako bi insekti nesmetano mogli doci do primerka. PoÅ¡to se primerak postavi u sud prekrije se toaletnim papirom pa zatim jednoslojnim kartonom koji se nakvasi vodom.
    KvaÅ¡enje kartona se vrÅ¡i svaki dan i ima ulogu da obezbedi vodu za opstanak Derestes M.
    Sud u kome stoji primerak ima zaÅ¡titnu ulogu koja se ogleda u sprecavanju eventualnog kontakta nakvaÅ¡enog kartona sa supstratom. Kontakt supstrata i vode u najvecem broju slucajeva izaziva razvijanje insekata pod Lardogliphus Zacheri. Nevedena vrsta može uticati na koloniju u tolikoj meri da može doci do izumiranja iste. ViÅ¡e reci o ovom problemu bice kasnije.
    Iz ovog proistice osnovno pravilo kolonije Dermeses M:
PRIMERAK DRŽATI VLAŽAN, SUPSTRAT APSOLUTNO SUV.

    Po zavrÅ¡enom odkosturivanju primerak se vadi iz kolonije. Cetkom ili komprimovanim vazduhom vecina Dermeses M odstrane i vrate u koloniju.
    Primerci sakriveni unutar primerka odstranjuju se potapanjem u vodu.

PONAÅ ANJE KOLONIJE I MOGUCI PROBLEMI

    Kolonija ima svoje minimume i maksimume gledano sa aspekta brojnosti i brzine reprodukcije.
    Sama reprodukcija u koloniji direktno je vezana sa spoljne vremenske prilike. Cak i u potpunom odsustvu prirodne svetlosti i kontrolisanom temeraturom kolonija se ponaÅ¡a shodno spoljnim vremenskim prilikama. Na ovo ponaÅ¡anje možemo jako malo uticati dogrevanjem dermastidarijuma, regulisanjem vlažnosti vazduha ili imitiranjem dnevnog svetla.
    Kolonija ce svoj maksimum imati onda kad je bioloÅ¡ki predvideno da ima, u letnjim mesecima, i obrnuto, minimum ce imati u toku zimskih meseci. Ipak treba voditi racuna da dermastidarijum ima poziciju na kojoj je dostupna dnevna svetlost.
    Osim varijacija brojnosti i brzine reprodukcije koji su izazvani klimatskim uslovima na koje skoro u opÅ¡te ne možemo uticati javljaju se varijacije usled naÅ¡e greÅ¡ke. U sto posto slucajeva to se deÅ¡ava zbog loÅ¡e pripreme hrane ili loseg održavanja kolonije.

    Pod loÅ¡im održavanjem kolonije podrazumeva se:
        - nepravilan program ishrane
        - nepravilno oroÅ¡avanje
        - nepravilno grejanje
        - neredovno ciÅ¡cenje.

    Pod pravilnim programom ishrane podrazumeva se:
Da u dermastidarijumu uvek ima dovoljno hrane za naredna cetiri dana, kako bi se ispostovao inkubacioni period jajeta ako se zna da on iznosi cetiri dana i da ženka polaže jaje na tkivo lešine.
Takode hrana ne sme da stoji duže od petnaest dana u koloniji jer to znaci da kolonija nije dovoljno sposobna za odkosturivanje ponudenog primerka.
    U praksi to izgleda ovako:
Velicinu primerka podesiti da se može oglodati za petnaest dana što znaci da vece primerke treba razdvojiti na maje celine. Cetiri dana pre potpunog odkosturenja dodati novi primerak.
    NepoÅ¡tovanje ovog pravila dovodi do usporavanja rasta kolonije.

    Pod nepravilnim oroÅ¡avanem podrazumeva se:
pogrešno, preterano ili premalo orošavanje.
    OroÅ¡avanje kolonije vrÅ¡i se na taj nacin Å¡to se primerak koji se namerava odkosturiti postavi u odredeni sud, prekrije toaletnim papirom pa zatim tankim jednoslojnim kartonom.
    Karton se kvasi svaki dan i to na sledeci nacin. Pošto se izvadi iz dermastidarijuma karton se prska vodom toliko da bude mokar a da sa njega kad se uspravi nekaplje voda. Potom se primerak prekriva sa nakvaÅ¡enim kartonom. Ukoliko se karton kvasi unutar dermastidarijuma ili sa njega kaplje voda postoje velike Å¡anse da voda dode u kontakt sa supstratom Å¡to dovodi do pojave Lardoglyphus Zuchery, grinje koja u jako kratkom periodu može preovladati kolonijom i potpuno je uniÅ¡titi.
    Iz ovoga proistice osnovno pravilo kolonije:
PRIMERAK VLAŽAN, SUPSTRAT APSOLUTNO SUV.

    Pod pravilnim grejanjem podrazumevamo održavanje optimalne temperature unutar dermastidarijuma Å¡to iznosi oko 28oC.
    Kod držanja Dermestes M u prostoru koji nema stalnu regulaciju toplote i vlažnosti vazduha koja nesme biti veca od 60% apsolutno uvek se mora voditi racuna o odnosu vlažnosti vazduha i toplote vazduha.
    U praksi to izgleda ovako:
Ukoliko vlažnost vazduha prede 60% grejanje dermastidarijuma treba prekinuti, a temperature svesti na donju granicu odnosno 20oC.
    Izmet Dermestes M ima svojstvo vezivanja atmosferske vlage Å¡to u situacijama kad je atmosferska vlaga veca od 60% dovodi do stvaranja idealnih uslova za razvoj Lardoglyphus Z. U takvim slucajevima povecanjem temperature iznad 23oC unutar dermastidarijuma dovodi do prenamnoženja Lardoglyphus Z (vidi odeljak OPÅ TE KARAKTERISTIKE LARDOGLYPHUS Z.)

    Pod redovnim ciÅ¡cenjem podrazumeva se održavanje visine supstrata u granicama od 1,5 do 4,5 santimetara. Izmet Dermestes M cini oko 80%supstrata. Ostalih 20% cine odbacene koÅ¡uljice od presvlacenja larvi Dermestes M.
    Izmet ovih insekata ima sposobnost vezivanja atmosferske vlage koja u dermastidarijumu nesme da bude veca od 60 % jer u suprotnom može doci do ekspanzije Lardogliphus Zuchery koji se osim tkiva leÅ¡ine hrani i izmetom Dermestes M.
    Održavanjem visine supstrata u granicama izmedu 1.5 i 4,5cm smanjuje se kolicina hrane za Lardogliphus Z ali i olakÅ¡ava kontrola vlage unutar kolonije.
U zavisnosti od velicine kolonije cišcenje se vrši otprilike na svakih 5 meseci, prosejavanjem supstrata kroz sito.
    Kao Å¡to je vec receno izmet Dermestes M ima jaka alergijska svojstva koja mogu izazvati alergijske reakcije na koži i respiratornim organima. Osetljive osobe ne bi trebalo da stupaju u kotakt bez zaÅ¡titne maske i rukavica.

    LoÅ¡a priprema hrane Pod loÅ¡om pripremom hrane podrazumevamo:
        - nedovoljno osuÅ¡en primerak
        - nesterilisam primerak

    Pod pravilno osuÅ¡enim primerkom podrazumevamo primerak koji u sebi nema veci procenat vlage od 15%.
    Ukoliko se primerak suÅ¡i van komore jasan pokazatelj zadovoljavajuce suvoce je:
        - Intenzivan miris truleži pocinje da jenjava do skoro neosetnog na udaljenosti 20 cm od primerka
        - Odsustvo larvi muva odnosno crva ukoliko primerak nije dovoljno osuÅ¡en, usled delovanja bakterija ili usled delovanja larvi muva meka tkiva se pretvaraju u tecnost.
    Kombinacija truležne tecnosti i supstrata dovodi do eksplozije Lardogliphus Z. Osim privlacenja pomenutog insekta gasovi koji se oslobadaju tokom truljenja osim neprijatnog mirisa smetaju Dermestes M do te mere da kolonija može izumreti. U pitanju je amonijak koji se oslobada usled truljenja, prvenstveno delovanjem bakterija pa zatim i larvi muva koje na taj nacin sebi obezbeduju dominantno mesto na leÅ¡ini.
    Ispod 15 % vlage u leÅ¡ini svi truležni procesi se zavrÅ¡avaju. Za potpunu dezintegraciju leÅ¡ine koja sadrži manje od 15% vlage zaslužan je u najvecoj meri Dermestes M.
    Sterilizacija primerka vrÅ¡i se ledenjem istog u trajanju od min 48 sati.
    Sterilizacijom se uklanjaju svi preostali insekti, njihove larve i jaja, koji nisu poželjni u koloniji Dermestes M.

LARDOGLIPHUS ZACHERI

    Lardoglyphus Z u toku svog životnog ciklusa prolazi kroz sledece faze razvoja:
        - Jaje
        - Larva (velicine 0,2 mm,krem bele boje)
        - Odrasla jedinka (velicine 0,3-0,6 mm, krem bele boje).
    Odrasle jedinke i larve žive na leÅ¡ini. Ženka polaze jaje na tkivo leÅ¡ine.
Iz jajeta se izleže šestonoga larva koja ubrzo razvija jos jedan par nogu te postaje osmonoga.
Larva se zatim zakaci svojim usnim aparatom za kutikulu Dermestes M.
    NajceÅ¡ce se mogu videti ispod tvrdih krila ili na mekim spojevima prstenova kutikule kod larve Dermestes M. Na domacinu se larva zadržava sve do preobražaja u odraslu jedinku.
    Cilj parazitiranja kod Lardoglyphus Z je lakÅ¡e pronalaženje bogatijeg hraniliÅ¡ta.
    Å½ivotni ciklus Lardoglyphus Z iznosi 9-11 dana pod optimalnim uslovima odnosno 23*C i 87%rh. Na viÅ¡im temperaturama i vecem procentu vlage dolazi do enormnog razmnožavanja.

Odnos Lardoglyphus Z i Dermestes M unutar zatvorene kolonije

    U prirodi obe vrste žive zajedno na leÅ¡inama gde parazitiranje Lardoglyphus Z nema veceg odražaja na Dermestes M. Medutim u zatvorenim uslovima gde su povoljni uslovi i za obe vrste dominantni položaj zauzima Lardoglyphus Z.
    Usled prenamnoženja i preteranog broja jedinki koje parazitiraju (i do 100 jedinki na domacinu) vrlo brzo dolazi do izumiranja Dermestes M i pada celokupne populacije.
    Lardogliphus Z osim Å¡to se u toku parazitiranja hrani hidrolimfom (krvlju) domacina prenosi i razna virusna oboljenja Å¡to se manifestuje u vidu deformacija krila i nogu kod odraslih jedinki Dermestes M.
    Tolerancija na degeneracije unutar kolonije Dermestes M iznosi oko 5% Å¡to znaci da kad se procenat degenerisanih jedinki popne na vise od 5%, kolonija izumire.

    Osnovni pokazateli prenamnoženosti i Å¡tetnog dejstva Lardoglyphus Z na koloniju Dermestes M su:
        - drasticno smanjene aktivnosti Dermestes M.
        - pojava veceg broja mrtvih lutki Dermestes M
        - rapidan pad broja jedinki unutar kolonije.
        - jasno vidljive odrasle jedinke Lardoglyphus Z po zidovima dermastidarijuma.
        - jasno vidljiv veliki broj larvi Lardoglyphus Z po telima Dermestes M.

    Suzbijanje Lardogliphus Z     

Kad se govori o suzbijanju Lardogliphus Z misli se na:
        - preventivne mere koje podrazumevaju održavanje kolonije Å¡to je u gornjem tekstu detaljno opisano.
        - korektivne mere koje se preduzimaju u slucaju pojave Lardoglyphus Z unutar kolonije.

    U slucaju prenamnoženja Lardoglyphus Z unutar kolonije potrebno je preduzeti sledece:
        - Izvaditi svu hranu, oprati je, osuÅ¡iti je na zahtevanu vlažnost i sterilisati je ledenjem u trajanju od 72h.
        - Posude za hranu izvaditi oprati i sterilisati ledenjem u trajanju od 72h.
        - IzvrÅ¡iti prskanje supstrata i svih Dermestes M AMITRAZ-om.
    Prskanje ponoviti posle 24H. Amitraz se proizvodi pod razlicitim imenima, spada u insekticide koji deluju na suzbijanje krpelja, kontaktni je otrov i najvecu primenu ima u suzbijanju Varroe kod medonosnih pcela.
    Kod prskanja pridržavati se uputstava proizvodaca.
        - Sterilisane posude i hranu vratiti u dermastidarijum, a ovlaživanje kolonije vrÅ¡iti rastvorom vode i CYMIAZOL HYDROHLORIDA narednih pet dana. Ovlaživanje se vrÅ¡i isto kao i u normalnim uslovima.
    Cymiazol hydrohlorid se proizvodi pod razlicitim imenima, primenjuje se u suzbijanju Varroe kod medonosnih pcela i spada u lekove sistemskog delovanja. Cimyazol dospeva u parazite preko hidrolimfe domacina koji je lek uneo sa hranom u svoj organizam.
    Kod primene leka pridržavati se uputstava proizvodaca.
        - Po zavrÅ¡enom tretmanu Cimiazolom u dermastidarijum postaviti dve FLUVALINAT trake. Fluvalinat se proizvodi pod razlicitim imenima i predstavlja kontaktni otrov duge karence, a deluje putem isparenja.
    Pridržavati se uputstava proizvodaca.

    Kod suzbijanja Lardogliphus Z moguce je osloniti se na iskustva i znanja o uzgoju medonosnih pcela uzevÅ¡i u obzir da su pcelinji parazit Varroa i Lardoglyphus pripadnici iste grupe organizama pod nazivom Artropoda odnosno krpelji.